I tako je sve pocelo, prvi trening kod pokojnog Nikole Miljkovic kome sam i dan danas zahvalan na svemu....On je bio taj koji je mnogo doprineo tome da kasnije ostvarim snove koje sam sanjao a koji su izgledali tako nedostizno...Toliko sam voleo fudbal da sam zeleo da trening vecno traje a svaki put kada sam trebao da idem na trening imao sam one leptirice u stomaku kao kada se zaljubite i kada nestrpljivo cekate da vidite tog nekog....Eto toliko sam voleo fudbal...Jednog dana posle izvesnog vremena od pocetka treniranja bio sam u kuci, tacnije svi smo bili...Neko je pozvonio na vrata, otac je otvorio i cuo sam meni poznat glas "Gorane koristi desnu nogu", "Gorane bolja kordinacija"!!!.....Bio je to moj trener....Rekao je mojim roditeljima da sam izabran u tih dvadeset decaka koji ce biti registrovani kao najmladja grupa u FK Jedinstvo Ub....Bio sam tako ponosan na sebe...Odzvanjalo mi je u glavi...Uspeo si!!! Poceo sam da zivim svoj san.......