Secam se da sam cekao rano da otac ode na posao da bih mogao da odem do ostave i obucem njegove kopacke "Brasil" nije mi smetalo sto su bile 10 brojeva vece....Znao bih u njima da setam po dvoristu ceo dan mastajuci da sam na nekom prepunom stadionu...Otac nije voleo da mu se diraju kopacke,

bile su uvek uredno namazane tada popularnim Imalinom tako da sam stalno pre nego sto se vrati sa posla morao da ih namazem i vratim na isto mesto na polici gde su bile da ne bi primetio...Kada su roditelji i sami shvatili da imam veliku zelju da budem sportista i da sam znao danima da molim da dobijam batine i placem samo zato da me upisu u skolu fudbala na kraju su popustili...Secam se da me je otac odveo i da je bilo mnogo dece i da je od nas tridesetak trebalo da se izdvoji dvadesetero koji bi trebalo da budu petlici(najmanji uzrast)u FK Jedinstvu Ub...Inace u Jedinstvu su stasali igraci poput Dragana Dzajica,Duleta Savic sadasnji aktivni  igraci Nemanja Matic,Radosav Petrovic....