Ostala su 5 kola do kraja prvog dela sezone, imali smo veliku prednost u odnosu na drugog...Tada je izasao novi model Nike Total 90, toliko su mi se svidjale da sam seo na autobus i otisao u prodavnicu u Knez Mihajlovoj samo da ih vidim i dotaknem...Kada sam stigao stao sam pored njih, gledao sam ih kao malo dete kolace u izlogu poslasticarnice...Cena je bila 27 hiljada a moja palata je bila 35 hiljada...Rekao sam sebi cim primim platu da cu ih uzeti pa makr nemao posle za osnovne potrebe...Tako je i bilo u petak dan pred utakmicu sa Sindjelicem primili smo platu, seo sam na autobus i pravac Nike Shop, tesko sam se rastao sa 27 hiljada ali u isto vreme sam bio jako srecan....Verovali ili ne obuo sam ih prvi put sutradan na utakmici, zuljale su me, stopala su me bolela ali sve je to nestalo

kada sam iz slobodnog udarca sa nekih 35 metara dao gol...U medjuvremenu stvari sa devojkom sa kojom sam bio vec dve ipo godine u vezi pocele su da se komplikuju...Sve i svasta smo prosli zajedno, bila mi je prva, ja njoj prvi, provodili svaki slobodan trenutak , podrzavali kada je tesko, slavila kada je lepo...Ni dan danas nisam siguran u razlog naseg rastanka...Ni ona ni ja nismo hteli da popustimo...Nismo se culi, vreme je prolazilo a ja sam poceo polako da shvatam da sam izgubio jedan deo sebe ali moj muski ego i moja surova tvrdoglavost nisu mi dali za pravo da podvijem rep i da pokusam da izgladim stvari...To pamtim kao jako tezak period svog zivota, tada sam prvi put shvatio da bi igrao profesionalno fudbal prvo sto treba je mir u privatnom zivotu da bi moga da budes fokusiran i skoncentrisan na stvari koje radis u ovom slucaju fudbal...Nisam mogao da zapamtim na treningu prostu vezbu, nisam mogao da spavam, da normalno jedem...Trener, saigraci pa cak svi u klubu su videli da to nisam ja...Trener me zvao na razgovor, tada sam sa njim imao odnos kao sa ocem, pitao je sta se desava samno? Nisam znao sta da mu odgovorim, isto kao i sada kada mi je tesko sve drzim u sebi nasmejem se i kazem sve je uredu.....