Posle godinu dana provedenih u Eurokolosu, otac Sase Misica koji je tada vec branio u Partizanu pitao me je da li bih isao tamo...Iako sam jedini u porodici bio Zvezdas prihvatio sam...Vec sam poznavao dosta igraca ali najvise mi je pomogao sam"Miske"...U to vreme moj mladji brat Marko uveliko je trenirao i igrao za FK Jedinstvo Ub...Ja sam dobio smestaj od Partizana na Kanarevom brdu  imali smo obezbedjenu hranu u restoranu na stadionu JNA...Mama i tata su bili jako zabrinuti sto tako rano odlazim sam da zivim u Beograd, ali pomorili su se sa cinjenicom da necu biti hirurg ili advokat vec to sto sam najvise voleo da radim a to je fudbal...Tada smo svi iz tima isli u isto odeljenje u skolu u Zemunu popularni "Zmaj"...ali posle nekih 6 meseci svi smo otisli na vanredno predavanje jer nismo stizali da uskladimo skolu sa treningom....Nedugo zatim mladji brat Marko je dosao u partizan...Tada se vec za njega pricalo da je jedan od najboljih igraca u zemlji...Uveliko je igrao za reprezentaciju, bio prvi strelac prvenstva...Bio sam jako srecan kada bih gledao njegove utakmice ustvari bio sam ponosan na njega..bio je najbolji igrac u generaciji iz koje su sada izasli igraci poput Ljajica, Scepovica, Ostojica.....Vec sam se prilagodio na zivot u Beogradu, jurnjavu, buku, galamu....Svi su negde zurili pa sam i ja tako nazalost previse zurio sa svojim odrastanjem i sazrevanjem.....