U kampu smo bili nekih 10 dana, na dan kada je trebao da se objavi spisak imali smo prijateljsku utakmicu sa Zemunom...Igrao sam celo drugo poluvreme, na svojoj prirodnoj poziciji "stopera" odigrao sam nekih 40 minuta, poslednjih 5 min selektor me prekomandovao na "levog beka"...Imao sam jedan malo ostriji duel sa napadacem i cuo selektora kako uplaseno govori "Polako nemoj sad da se povredis "....Vec tada sam znao, ne namerno da idem na kvalifikacije u Letoniju...Uvece smo imali sastanak, Selektor je drzao papir u rukama i citao igrace koji putuju...Bio sam prvi na spisku, prvo sam okrenuo tada trenera Zorana Milinkovic i sopstio mu a posle roditelje i brata...Mislio sam da sanjam, da je sve to samo lep san....San iz kojeg nikako nisam hteo nikada da se probudim...Rano smo dobili uredno spakovane torbe za put, dvoje pari kopacki Loto...Morali smo da nosimo Loto kopacke jer je takao bilo u ugovoru...Ja mislim da tada niko nije nosio Loto kopacke u svojim klubovima i niko nije bio naviknut...Onda smo dosli na ideju da na kopacke koje vec nosimo samo odsijemo znak i nalepimo Loto logo...Svi smo tada to uradili kod popularnog trgovca sportske opreme Bukija u Batajnici...Svi smo imali Nike, Adidas, Puma....Ali sve su tada bile sa znakom Loto....Prvi put sam leteo avionom, za divno cudo nisam imao nikakav strah, let je prosao brzo i bez poteskoca...Smestili smo se u hotel u centru Rige....Polako sam osecao nervozu...Organizam me spremao zs nesto veliko sto tek treba da usledi....